
Не знам шта је , никада је нисам имао...
У тренуцима када покушавам да сачувам коју пару и не платим бус, натакарим се на свакојака стоперска мјеста и чекам. Палац горе, ранац на леђима, путничка торба поред мене и полу - блентава фаца на лицу.
Не знам, можда ми се само чини, али као по баксузлуку, и аута ријеђе наилазе. А онда селекција: "Овај је пун, овај вози РАВ4, овај вози пребрзо, овај вози ЈУГО 45, можда ће се покварити у путу, овај вуче алу-профиле на корпи"...И тако у недоглед.
А онда трачак наде...Наилази ГОЛФ 2, празан, иде споро и као да гледа у мене, упалио жмигавац. Прст горе, правим најпитомију могућу фацу.
Ништа, само показа руком,нешто промрмља (као да сам га могао разумјети), скрену неколико метара иза мене.
После предугих два сата чекања, упућујем се ка станици, плаћам станичну услугу и карту код најскупљег превозника, јер сам на све остале аутобусе закаснио..
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.
sjajno i istinito +++
није те стра' од манијака? +