Особе које морају да прођу мукотрпан процес прилагођавања начина живота који се води у престоници.
1. Постоји градски превоз (Бусеви, трамваји, тролејбуси).
2. Постоје семафори који одбројавају.
3. Београдски Сајам је јаааако даааалеко од центра.
Бане - Слушај ме сада овако, одете код поште и хватате бус до сајма, ја ћу доћи по вас! Немојте да се случајно изгубите! Значи после школе ја дођем тамо и палимо опет за центар! Јел сте разумели?
Стева - Аха, а како ми да знамо где је станица за сајам?
Деја (Посматра девојке у пролазу и размишља о камионима) - Стево јел си понео апарат? Морамо све да сликамо.
Бане - Да ли сте ви нормални! Пише лепо САЈАМ КАМИОНА ма билбордима!
Стева - Ма идемо ми пешке!
3 сата касније код Главне Поште
Бане - И како је било?
Стева - Воде! Воде!
Деја (И даље под утисцима са сајма) - Бане, овај је скомоло, ишли смо пешке. Мало је далеко, али када смо ишли ка тамо терен се спуштао, ка овамо је већ био проблем.
Бане - Ишли сте пешке??? Па ви нисте нормални нећу више нигде да вас водим!
Стева - Па ниси нас водио, сами смо ишли....
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Išao si peške do sajma?Što bar nisi ukrao neki kamion u povratku?