Igor Fjodorovič Stravinski (rus. Ígorь Fёdorovič Stravínskiй, Oranienbaum, 17. jun 1882 — Njujork, 6. april 1971), ruski kompozitor i dirigent, jedna od najuticajnijih ličnosti u klasičnoj muzici XX veka i verovatno jedini kompozitor u celokupnoj istoriji muzike koji je tokom svog stvaralačkog delanja koristio četiri potpuno različita principa/stila muzičkog mišljenja, i to sa podjednakim uspehom kod publike i kritičara. U prvoj fazi svog opusa, naime, spajao je ruske folklorne elemente sa impresionizmom, zatim je bio formalni ekspresionista sa čestim oslanjanjem na džez, a kasnije je primenjivao neoklasični stil. U poslednjoj fazi, pak, koristio je principe dodekafonije, čime se priklonio II-oj Bečkoj Školi i Arnoldu Šenbergu...
Normalno (a cenim da ste i sâmi naslutili tu mogućnost), apsolutno NIŠTA od gore navedenog nema ni najmanje moguće veze sa primenom prezimena cenjenog u savremenom srpskom slengu, ali, ono - nikad nije naodmet naučiti nešto novo. Mislim - kome još, reala, puca kurac za Posvećenje proleća, Petrušku i ostale njegove kapitalne kompozicije, kad mu je prezime tako strava, e?!
- Uuu, kako je do jaja ova vanila-koca, brate...Jebe kevu ovoj običnoj, fazon...
- Meni normalna i dalje stravinski, šaznam...
- Stra šta???•••
- Kako bilo sinoć na Beer-u?
- Ma, stravinski, matori! 'Naš kako je Đule vokalno objasnio neke stvari...
- Ti si idiot...•••
- I, brate? Kako je bilo sinoć u velikoj dvorani Kolarca, hahaha?
- Stravinski, brate. Stravinski...
- Šta?? Ne seeeri da ti je bilo do jaja, 'nači, nevera!
- Stravinski, majmune. Igor. Ruski kompozitor jebeno najružnije muzike na celom jebenom svetu. I slušaj: sledeći put kad budem 'teo da muvam prvu violinu Filharmonije, hoću da me odalamiš k'o pičku, ščuo?!
