
Брдовити пандан вукојебини. Путујући нпр. земљом Србијом имамо прилику да се дивимо стотинама брда и планина којима ни име не знамо а можда га ни немају. Но, ту су, покрај пута, огромни масиви, пошумљени најгушћим стаблима и разноразним растињем.
Можда та брда крију свакакве тајне јер је врло могуће да у њих људска нога никада није крочила. Али путницима то остаје само мисао којом прекраћују време, те их ословљавају стрмопиздинама.
-Гледај живота ти оно брдо колико је! А ниједну кућу нисмо видели већ кол'ко има? Петнаест минута! Шта мислиш јел' био неко уопште тамо, чега све тамо има?
-Шта ја знам чега има у рандом стрмопиздини?! Велосираптори, Псоглави и Манда из "Точкова", ето тога има, заболе ме бре.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
Aaa gdje se samo sjeti Mande?! Plus, naravno. :)
Па Точкови су ми један од ретких домаћих које волим, а и био сам у прилици да видим створење по којем је заснован Мандин лик, после тога ми је то прва асоцијација на стрмопиздину :D
"ДЕДЕТ ЉУТИ ГУТАРИ!"
Je l' me zezaš? :) Kol'ko god da volem film, mislim da ne treba da ti zavidim na ovome. :D
Hahha! :)))
Живота ми, класичан сеоски лудак који се спусти са брда само када му је сезона проповеди, и урла по путу. И ко налети на њега мора да га слуша бар пет-шес' минута јер тврди да је потомак неких пророка и томе слично. А оригинал Мандин имиџ из филма :Д
Ee, svašta može da se sretne u kojekakvim strmopizdinama. :)