U leto '68, i naši studenti su, kao i u ostalim zemljama,
hteli da menjaju svet, bez da ih je iko išta pitao.
Posle forsiranja podvožnjaka, Drug Tito im je rekao da su u pravu,
nakon čega su prestali da prave sranja i zaigrali kozarac.
Naravno, pošto je samo Drug Stari mogao da bude u pravu,
njegova izjava je bila logički paradoks.
Studenti to nisu shvatili i zato su ušli u legendu kao naivčine.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
student nije zapalio zito! :D
Da znaš da si i ti u pravu :+)
axaxaxa e to je bio zajeb +
Posle toga, mnogi od onih koji su bili u pravu su najebali. A oni koji nisu odmah najebali, sve do devedesetih su imali prilepljenu etiketu "šezdesetosmaš". To je naravno bilo u negativnoj konotaciji. Teško ili nikako nisu mogli da se zaposle u nekoj državnoj firmi (a sve su fime bile državne) a i ako bi se zaposlili, mesto nižeg referenta bi za njih bilo vrhunac karijere.