Сви је чекамо. У животу у коме је мало ко одистински срећан, весео и испуњен, сви се надају да ће се десити нека ствар, онако одједном, да ће се провући лепршаво кроз нашу свакодневницу и учинити је бољом. То је она вјечита тајна коју тражимо међу пожутјелим страницама књига, међу људима које упознајемо, стварима којих се дотакнемо. Онај еликсир, чудноват и дјелотворан, који ће нам се одједном наћи међу рукама, а који ће учинити да се осјећамо корисним, прихватљивим и вриједним, да пребродимо кризу сопствене безидејности и коначно удахнемо живот.
Тражење смисла, одбацивање прљавог огртача вјечитог незадовољства. Да једноставно застанеш, на тренутак, окренеш се око себе и видиш само срећу, одбациш већ једном сва накарадна размишљања, очистиш душу од нагомиланог понора. Да живиш са сваким прохујалим дахом, испуниш плућа оним осјећајем самозадовољства, високо дигнеш главу и гледаш испред себе. Да када те неко пита, онако, више из културе него из потребе: "Како си?", одговориш громко : "Добро, одлично!". И да овај пут заиста то и мислиш...
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.