Израз који се користи да опише бескрајност равнице и монотоност непрегледних поља.
Брате, гдје год да одаламим поглед, не видим ништа. Све исто, једнолично, обично. Сунце се попне високо, и као да не планира да слети доле, да спава. Небо се рашири до бесмисла, ваздух као да ћути. И све ти се чини тако близу, а опет знаш, све ти је далеко.
Знаш, недостају ми моја брда. Горда, љуљају се на хоризонту, једно друго дозивају, клањају се сунцу. Недостаје ми онај сутон, искрен и прошаран бојама заталасане шуме, која дише, надима се, поносна.
А не овде, гдје сунце за тикву залази...
Na pitanje: „Ko je bio Mocart?“ duhoviti posetioci internet sajta Vukajlija, rečnik slenga, odgovaraju: „Svestrana ličnost. Čovek koji je komponovao muziku za Nokiu. Inače, bio je poslastičar i izmislio je Mozzart kugle. A voleo je i da se kladi...“
Danas · 06. Novembar 2008.
лепо, баш лепо.+
Uvek ću više gotiviti ravnicu od brda, a dobar izraz +
Генијалан израз. Лијепо дефинисано, момачки! +++
Литерарно добар пример... +
+++