Hiperboličan opis propalog fizičkog stanja. Nakaze kojih se uvažena gospoda gnuša, a ona koja ih poznaje stidljivo pozdravlja na ulici.
Starost tela: metaforičkih trista godina.
Komentar: ''Na šta ličiš, ni na šta ne ličiš.''
Sutra mrtav je kvazimodo upalih obraza, sa kuršumom u plućima i bolesnim kašljem koji kida deo po deo unutrašnjosti. Sutra mrtva je ona baba nabreklih vena, savijena do poda što se uz pomoć štapa muči u gradskom prevozu, psuje klince i kljuka bromaz. Mrtva je i ona što šminkom krije podočnjake, ogrnuta tigrovom bundom, obložena aurom kiča i neukusnog parfema koji pomešan sa prirodnim mirisom njenog osušenog tela samo produbljuje vonj. Mrtav je i onaj matorac što mu jedno koleno udara drugo, a ispali se jezik gubi u starogrčkoj bradi. Sutra će da se pokopa i nolajfer nadulog stomaka što već peti dan uzastopce pegla RPG, sedi, sere i jede za kompom. Sutra mrtav je i raspadnuti narkić što se roka pajom. A kako stanje uma može da se odrazi na izgled, tako je sutra mrtav i onaj koji pet godina depru leči rakijom.
- Sine, mogu li ja pre tebe, stara ba...
- Teraj se bre baba, i ovako si sutra mrtva, ništa ti ne znači.___________________________
- E samo da te obavestim; Pero Mazga opet ide na rejv, pa ono, sutra u dva je pokop. Jebena zombi apokalipsa.
