FAK JEA! Svanuće novi dan. Osećaću se kao ponovo rođen. Toliko planova. Biće bre dovoljno vremena. Sunce će proliti svoje nežne zrake kroz prozor moje sobe. Udisaću gradski, vaz... smog punim plućima, ili ipak neću. Ma nema veze, sve će biti u redu, naći ću devojku, izaći ću do parka i posmatrati ljude kako provode još jedan dan, a ja ću biti srećan. Banja. Opet sam zaglavio sinoć. Ništa od novog dana. Još jedna noć. Osećam se kao prokleti alkoholičar sa trijesdvogodišnjim stažom, alkohol mi prožima svaku poru tela, a bubnjevi udaraju po glavi. Sve manje planova. Ali se rađaju nove ideje. Planiram da popijem brufen. Ili kafetin. Svejedno, samo da prestane ova jebena glava. Dovoljno vremena za šta? Previše vremena. Za sređivanje misli. I novo bedačenje. Mada ako se nateram da uradim nešto, možda bude bolje. Ma samo da mi dajte litar rasola i još toliko jogurta biću odlično. Nema. Ma ko ga jebe, vraćam se na spavanje. Sutra je prvi dan ostatka mog života.
