Kralj svih dosadnjakovića. Vrhunski gnjavator. Na skali dobrodošlosti smrt se nalazi jedno mesto ispred njega. Običan triper u odnosu na njega izgleda kao Holandija naspram Himalaja.
Jedno obično popodne, nakon ručka. Porodica na okupu, neko bleji u TV, neko drema...zvoni kućni telefon.
Otac: - Da?...da, ovaj...tu smo. Dobro, važi komšo.
Majka: - Ko je to bio?
Otac(prebledeo, izgubljen pogled ka zidu): - Komšija Steva...dolazi na kafu i da mi vrati bušilicu koju sam mu pozajmio prekjuče.
Stariji sin: - Bušilica! Sad sam se setio! Obećao sam Milanu pomoć, postavljaju garažna vrata danas. Odoh ja, ćao svima!
Mlađi sin: - Čekaj, idemo zajedno donekle, ja imam fudbalicu sa mojima iz škole!
Ćerka: - Jel' danas četvrtak? Zadnji dan popusta u "Zari"! Za dva sata zatvaraju, žurim!
Majka: - Četvrtak, kažeš!? Pa, ja imam zakazano kod frizerke, kako to da zaboravim!
Baba: - Sinko, odo' ja malo da protegnem štap, moram svaki dan bar po dva sata, doktor mi naredio!
Deda: - Babo, nećeš sama, neću da rizikujem da te kidnapuje neki penzioner...
Otac(i dalje gleda u istu tačku na zidu): - Ovako brzi i organizovani niste bili ni za vreme bombardovanja! 'Ajd', pomozi Bože, valjda Steva neće dugo sedeti.
