Tradicionlana manifestacija, gde svi trčkaraju oko mlade, da bi joj udovoljili, i omogućili što bolji (možda) poslednji dan u svojoj kući. Tada je ona, naravno centar svog zbivanja. A mladoženja, on kulira. Venčavaju se u opštini, a po želji i u crkvi (ako smatraju da ih ni smrt neće rastaviti). I tako se završe svi potrebni obredi (kada gostima konačno lakne)E, a onda nastupa sala za veselje, kada svi otkidaju na zvuk trube, harmonike, i sl. Tu se pije, igra jednom rečju veseli, ( ne treba izostaviti suze oca i majke zbog toga što im ćerka odlazi) i pada u trans sve do sitnih sati kada je vreme za polazak kući (samo još jedan špricer). I tako se završava još jedna priča o srećnim mladencima...
Epitet koji se često kači za lokalne MILF-ove, pre svega zbog kurvinskog oblačenja i boja na helankama svih živih mačaka (gepard, leopard, tigar...) i kojima lokalni i prolazni džiberi ne mogu da odole a da ne svirnu.
Jednog toplog popodneva krenula Mira, naravno u full opremi, da kupi cigare na trafici 23 m od svog prebivališta.
- E, matori, eno je Mira Svadba tuuuuuuuutututututtututututtu
-haaha kako je zovete?
Ni ne stigne da odgovori a već čuje sirenu kola iza
-tututututututututututututuuuuuuuuuuuuuuuuu
...događaj sa sendvič efektom i to onim kad dobiješ kiflu od pre tri dana, jedva osetljivu salamu i list zelene salate.
1 sloj kifle: Nakon što konačno pristaneš da se ženiš/udaš, počinje mučna potraga za odgovarajućim datumom (pitanje da li će to biti godišnjica, njen rođendan ili datum kad ju je bivši otkačio). Zatim tražiš crkvu, ugovaraš termin kod matičara, pa još i restoran, a da se svo troje poklopi sa datumom koji hoćeš. Nakon toga počneš da praviš spisak gostiju. Uglavnom se počne u fazonu "želim da bude mala svadba za moje najbliže", a onda u toku pravljenja spiska shvatiš da nikako ne smeš da izostaviš baba Julku koja ti je dala jedan orbit kad si imao 5 godina, čika Miću što te je onomad vozio traktorom, ne sećaš se gde si išao, al te je vozio, pa tu je komšija Janko, ipak ste komšije, zatim želiš da obnoviš odnose sa debelom brkatom Marijom sa kojom si išao u osnovnu, iako joj se nisi javljao ni u školi, a kamoli posle nje... I tako dođeš do minimalne cifre od 200 gostiju. Automatski praviš još jedan spisak od koga ćeš da zajmiš novac. Pa klasika, meni, smoking, venčanica, cveće, limuzina, pozivnice... Kad podeliš pozivnice mnogobrojnoj "dragoj" rodbini i prijateljima sa kojima želiš da podeliš važan dan, u sendvič se uključuju i svi gosti. Tetka Milka se već pita šta jeftino da ti kupi, a da izgleda skupo, da se ne obruka. Strina Dragojla je već počela da pretura po šteku da vidi koji joj jastuk, ćebe ili escajg ne treba, pa da ti uvali kao poklon. Sestra od ujaka, Jasna, već je zamislila kakvu haljinu hoće, a ujak Mirko i ujna Milja lude od njenih prohteva. A debela brkata Marija je u očajanju jer ne zna šta će obući. Na dan svadbe su svi nervozni, od počasnih mladenaca, preko počasnih željenih gostiju, do počasnih nepoželjnih gostiju - gužva u kupatilu, hoće li svi stići na vreme. Sam čin venćanja se svi smore, a onda sledi i sredina sendviča...
Sredina sendviča (malo salame i list salate) - nakon što se nazdravi 5 puta za 5 minuta, a muzičari dobro zagreju svoja grla, na noge se digne i staro i mlado. Dok se druga grupa zaista provodi, prva se međusobno odmerava i u sebi misli "Gle kako igra ova Cana, sva se trese, sad ću ja da se pokažem". I u tihom nadmetanju u plesnom "umeću", nakon čuvenog petnaestomintnog Užičkog kola sa primesama, litara i kilolitara alkohola što je skliznulo niz groce, sarme, svinjetine i jagnjetine što su se međusobno toliko izbućkale u želucu (od kola) da se ne zna šta se pojelo prvo i zaboravi se na višemesečni stres, koji su doživeli svi prisutni na svadbi. I tako do jutra...
Drugi sloj kifle - sutradan dok gosti pričaju onima koji na svadbi nisu bili kako je bilo dobro, samo matičar nije došao na vreme, mlada nije bila baš najljubaznija, sarma nije bila dovoljno kuvana, piće nikad nije bilo non stop tu, pevaljka je falširala sve u šesn'est, ali bilo je dobro, ostaje gorak ukus za ogromnom količinom novca koja tek treba da se da, naročito jer se račun produžio zbog brojnih slika sa svadbe koje ni jedan gost nije kupio, kao i zbog razbijenih čaša i tanjira, taman toliko da bi mogao da kupiš nekoliko pakovanja za svadbeni poklon. Tada ipak svi shvate da je sve moglo i bez venčanice, smokinga, limuzine i baba Julke, deda Mike, komsije Janka, debele brkate Marije... Al gotovo, sendvič je već napravljen, platiti ga moraš!
Događaj koji ostaje u pamćenju za ceo život. Abnormalno visok broj poljubaca, proporcionalno razmeran broju gostiju, naravno po Srpski se ljubi tri puta. To i ne bi bio neki problem da nema toliko običaja koji zahtevaju cmakanje.
- Uzmimo za primer jednu prosečnu Srpsku svadbu. Ljubljenje počinje.
- Svatovi dolaze kući. Oko 70 svatova, 70 x 3 = 210.
- Venčanje u opštini. Čestitanje. 70 x 3 = 210.
- Venčanje u crkvi. Čestitanje. 70 x 3 = 210
- Restoran. Doček gostiju. Prosek 250 gostiju. 250 x 3 = 750
- Čestitke i preuzimanje poklona. 250 x 3 = 750
- Kraj. Ispraćaj gostiju. Pozdrav i zahvaljivanje za prisustvo divnom slavlju. 250 x 3 = 750
- Da sumiramo. Svadba, 6 čestitanja, mnogo ljudi, mnogo poljubaca. Dozvoljene su varijacije, a u našem slučaju to je 2880 poljubaca. I kako zaboraviti sve to?
Poslednja šansa da sredovečnoj ženi neko kaže "mlada".
Gde si ti ovih dana, ne daš se videti?
-Bio na nekoj svadbi, malo došao sebi i eto me.
Oho, ne hvališ se! Kakva je bila mlada? hehe
-Nije baš mlada, ali dobro se drži, izgleda kao da joj je tek pedeset godina.
Uhh, znači zadnji voz je vatala?
-Zadnji, zadnji, bolje ikad nego nikad.
Jes' vala.
Drustveni dogadjaj ciji je cilj uporedjivanje imucnosti clanova sire porodice (ili na narodnom jeziku: kada se raja okupi da se kurci svojim parama i smeje sirotinji).
Akteri su clanovi sire porodice, koji se najcesce samo na ovakvim dogadjajima srecu. U cilju zadovoljenja svoje zavisti, i nalazenja zadovoljstva i utehe u stavu 'mozda je meni lose, ali onom je jos gore', pristupa se poredjenju imucnosti prisutnih.
Postoje dva procesa, a to su analiziranje tudje i iskazivanje svoje (ne)imucnosti. Prvi proces se odvija tako sto se posmatra ko je sta obukao, ko se cime dovezao, kakva im je torta, da li su njihova deca uspesnija, imaju li bolji posao, i kakvo je opste stanje u porodici. Naravno najvise se analiziraju organizatori (roditelji mladenaca). Ukoliko se zakljuci da su oni u boljem polozaju od posmatraca, onda im se pripisuju razne negativne osobine, isticu svoje pozitivne nasuprot njihovim, i dolazi do opsteg slaganja sa sagovornicima u vezi sa doticnima(lik je lopov, zena mu se kurva, sin mu se drogira itd.). Ukoliko su u losijem polozaju, onda dolazi do prave euforije, tog osecaja blazenosti, kad posmatrac zna da je uspesniji barem od nekoga, i da nije najjadniji u sali.
Drugi proces je isticanje sopstvene imucnosti, a ono se odvija kroz naglasavanje cene haljina, auta, radova na kuci, poslovnim uspesima i uspesima dece, a sve u nadi da ce posmatraci, pored 'skromnosti', primetiti imucnost.
Zakljucak: Rodbina je puna novih traceva, mladenci puni para - svi srecni, svi zadovoljni.
Njoj se pored mladenca,kumova i starih svatova navise obraduje nasa nekorumpirana saobracajna policija.
Dva saobracajca sakrivenih iza nekog bilborda na putu uocavaju kolonu zakicenih kola sa ruzmaririnom,pijanog svata koji mase trobojkom uz neizbezno drkanje sirene...
-Skaci bre na haubu,pijani su,bar 4 vozila kad bi zaustivili da rade alkotest,znas koje cemo pare da uzmemo!Oni ce da se opijaju i jedu pecenje,a nas dvoje cemo da se przimo ovde na +40!
-Bojim se da skocim,mogu da poginem,jel si lud?
-Bezi bre picko jedna,sad ces da vidis kako se kolona zaustavlja,a posle nemoj da mi trazis pare koje mi daju,pa da vidim kako ce sin na more da ti ide!
Najbolji nacin da pokvarite misljenje o sebi u ocima familije, uze i sire rodbine, komsiluka i jebenih prijatelja od staraca, pogotovo one proklete babuskare sto me stalno provali u koji kod kafic da udjem!!!!
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.