Sveti Sava Kovačević

Св.Сава Ковачевић, је описан у народним приповеткама као промићуран испосник-луталица, који сељацима и лаковерном живљу смешта свакаке бургије.

Тако су једном, негде у Босни, партизани чучали у јендеку, тј. у заседи, очекивајући немачки конвој сас храну и јорганче.

Кад ето ти га камион, брекће брдом. Партизан баци гранату под њега, ова гркне, а Швабо изненађен, укочио се и колута очима. Ал’ не задуго - евеги бајонет под плећку. (Швабо 2, сувозач, је умро природном смрћу, од зорта.)
Отворе партизани цераду, кад - ћунер!

Нема ништа до нека кофа у ћошку, смрди на коломаст, а празна.

Ништа, јебига, партизани крену да глођају гуме од камиона. Мали залогаји, наквашени пљуцом, да омекне.

Кад ето ти га Св. Сава Ковачевић на кобили Даворјанки, пита оне партизане што глођу, шта се збива. Ови веле: требало је да буде унутра свакаког кољива и таране, ал’ нема ништа, него она масна кофа тамо. Па су се снашли и сад глођу гуме.

Тек ће Сава:
”Рањеницима гуме!
Вама фелне!”