Pravi domaćin se oseća ugodno samo u vlastitom WC-u. Delom što je iskeširao hrpu love za njega (vodoinstalateri gomna, a da ne pričam o keramičarima), delom što je to jedino mesto gde može imati malo mira u ovoj jebenoj kući, da ga ne ometa žena, tašta, čopor dece, Džeki i komšiluk. Ergo, jedino mesto koje muško može nazvati istinski svojim u kući je WC. Tu može sanjariti o kupovini Harlija, staviti pola plate na Čelzi protiv Dinama Zagreb (sigur brate, javio mi Ristovski) i prošetati majmuna na lik i delo Čeri DeVil. U WC-u je muž kralj. Svoga WC-a gospodar.
- Izvini kume što sam se zadržao toliko u WC-u, imao sam važan poziv za odgovoriti, znaš da sarađujem s ruskim FSB-om, a sila boga ne moli. Nego, morao bi ja lagano krenuti...
- Nema sekirancije kume, družba je družba a služba je služba. Samo da te pitam, jesi li se lepo isro, onako poštenski?
- O čemu ti kumaro, na telefon sam pričao, strogo poverljivo, naravno. Kontraofanziva, kao što to biva, biće žestoka...
- Slušaj care i kumekanjo, isro si govno kolik novorođenče. usta te jebem, pojedi ovsene pahuljice nekad. Bućnulo je i poštrapalo ti dupe i jaja. Onda si mi potrošio zadnju rolu papira, otvorio ladicu i obrisao dupe ukrasnim peškirom. Zatim si otvorio prozor i samo zavitlao taj govnjiv peškir i pogodio mog jadnog Džekija, eno ga kevće po dvorištu i oštri zube da te pozdravi kad izađeš iskuće. Posle toga si pustio vodu jedno pet puta, znaš li koliko kubik vode košta danas?
- El to imaš kameru unutra kumčino, usta te perverzna jebem, a?
- Jok, bre, kumaro. U WC-u provedem 5 sati dnevno, znam mu svaki zvuk više. Nego, oćemo još po jednu, dok se Džeki malo smiri?
- Ajde.
