Jebiga, rođen čovek pod srećnom zvezdom. Sve mu ide od ruke, kockice mu se slože pri svakom poduhvatu. Uspešan na svim poljima. Prvu ribu smuvao u osnovnoj (najbolja pička razume se) koju je sobalio posle nepunih mesec dana (jeb’o u 13-toj, ej!), bio glavni baja u srednjoj, kasnije i na faksu. Nije mnogo učio, ali je imao sreće sa ocenama i profesorima. Laganica diplomirao. Zaposlio se kod ćaleta u firmi, bogata familija, jebiga. Plata više nego solidna, podrazumeva se uz minimalni uložen trud. Već je gazda. Oženio pičoku boli glava, naravno kad je mog’o da bira. Lepile su se za njega kao muve na govno. I dalje se lepe. Doživeće stotu sigurno, jer k’o što rekoh, rođen je pod srećnom zvezdom.
Ili je jadnik, siroma’. I finansijski i duhovni. Takav je od rođenja, a i kako ne bi postao pod teškom čizmom čemernog života. Jedva je i osnovnu završio, em’ ga nije interesovalo, em’ nije imao vremena za nju. Rano bez oca ostao, pa je morao da preuzme ulogu glave kuće. Ko te pita bre! Čistio javne klozete, ulice, parkove, cepao drva. Katkad očisti koje komšijsko dvorište od snežnih nameta. Nadničio. Zarada mizerna, jedva za hleb i koje mleko. A pored hleba i mleka još puno toga treba… Nije se ženio, neće ga nijedna. Kažu ružan, sirotan. Jedino društvo stara bolesna majka. Dovoljna mu je ona, ne buni se. Prihvatio sudbinu i život koji mu je dodeljen. Skončaće najverovatnije sam, okružen mrakom i tišinom vlažne sobice. Nije to zaslužio, reći će neko. Ali opet ko te pita jesi li ili nisi zaslužio, buraz… Nije imao sreću da ga obasja ta srećna zvezda, čak ni da ga pomiluje za trenutak, ili bar na kratko obasja namučenu, brigama zaokupljenu glavu. Čak ni najtanjim snopićem svoje spasonosne svetlosti.
Takav ti je horoskop, drugi ne mož’ da biraš. Mada opet, ne verujem ti ja u to, taj horoskop. Al' se tako kaže.
