Prokletstvo familija sa jednim vozačem. Bračnog druga tamo, đecu ovamo, a na kraju i sebe na jutarnje odredište. Popodne ista priča. A uz gradske gužve, kao da radi još jedan posao.
ZVRRRR
- Alo, brate, đe si?
- Đe si ti? Čekamo te, kasniš!
- Evo, taksiram familiju, prvo đecu u školu pa ženu na posao.
- Čuš, ženu taksiraš. Pa plati li ti vožnju?
- Platiće mi večeras, ne brini ništa. Stižem najbrže što mogu.
- 'Ajde, 'ajde, ne leti. Nije cukar u vodu.
...
- I poslije podne da mi tačno javiš kada da te čekam. Juče sam pola sata stajala na ulici, ko siroče neko.
- Kako da ti kažem, kako da znam, gužva je, idemo kreni - stani. I taksi da si zvala čekala bi.
- Ne interesuje me. Javi mi tačno.
- Dobro, ovako ćemo, javiću ti se kada prođem Pejton a odatle imam još 4,7km a krećem se prosječnom brzinom 30km/h. Proračunaj.
- 'Oćeš li ti da ti platim ovu vožnju večeras ili nećeš?
- Zvaću te kada stignem pred zgradu.
