Ovaj fenomen je vezan za gotovo svaku slavu. Naime zbog praktičnosti pribegava se slaganju tanjira u tanjir, pa u još jedan tanjir kako bi svako jelo imalo svoj a da domaćica ne bi morala da optrčava oko stola i menja tanjire često nemalog broja gostiju. Prvi ''na udaru'' je ujedno i najkontraverzniji ''mali plitki tanjir za meze''. On se nalazi u ''velikom dubokom za sarmu'' a ''veliki duboki za sarmu''se nalazi na ''velikom plitkom za pečenje''. E sad sve ovo deluje prilično domišljato dok se neisproba u zbilji. Naime zbog više etažnosti tanjira onaj prvi tj. ''mali plitki za meze'' je prilično nestabilan i bukvalno lebdi unutar onog drugog ''velikog dubokog za sarmu''. Najviše iznervira situacija kad moraš nešto da presečeš. U tom trenutku se aktivira ''klizište'' i kreće slalom, reli po stolu - nož juri šunku da je iseče, dok šunka i tanjir združenim snagama obigravaju oko svoje horizontalne ose, tj. tanjirskom orbitom ...
Situacija sa ova dva preostala tanjira nije ni izbliza tako kompleksna i nema fenomena vezanih za njih...
