On mora da igra. Nema veze što dva ekstra talenta griju klupu zbog njega, jer, on mora da igra. Nema veze čak ni to što nije rođen za tu igru. On je košarkaški Mesi. Visok je kao on. Plejmejker, ali mogao bi da igra i centra ako mu padne na pamet. Pravi naslednik Đorđevića. Ćelav je kao on. Igraće kod svakog domaćeg trenera, bez obzira na trenerov renome, jer, pogađate, on je tatin mali košarkaš. A tata je zajeban lik čiji pogled preko naočara ledi krv u žilama. Nikad neće otići u inostranstvo, bićemo blagosloveni da do kraja njegove karijere uživamo u bravurama koje nam priređuje.
Tatin sin: "Pa dobro, Mile, dokle misliš ti da me izbegavaš? A? Kad god uputim loptu u reket ti nisi tamo. Pripazi malo na svoje mesto u vremenu i prostoru! Neću to moći još dugo da tolerišem."
Mile: "Izvini, neću više!" ( U sebi: "Jeb'o te ćoki usta!" )
