
Неко ко шармом,појавом,ставовима,талентом и способностима свога оца може да постигне много тога у животу. Неко коме су сва врата отворена и пре него што на њих закуца. Неко ко се чак и не труди да сам стекне поштовање других људи,шта ће му то,кад већ сви знају ко му је отац. Неко ко ће нажалост заувек остати и кога ће увек памтити само као татиног сина.
Фудбалски тренер са својим помоћником саставља екипу за следећу утакмицу на турниру млађих категорија школа фудбала. Помоћник гледа састав тима, па пита тренера : Зашто у нападу нема нашег најбољег играча, већ игра овај мали што има две леве ноге. А тренер ће на то : Шта да радим, фирма коју држи отац тог малог нам плаћа пут на турнире. Тако да мали мора да игра.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.