
Радња, потиснута од стране е-маил и СМС порука, које су заправо оштрице на сечиву отуђења и укретењивања човечанства. Доба његове најшире примене, поклапа са са другом половином двадесетог века, која представља период са највећим порастом људске популације. Другим речима, људи су се јебали к'о да су под присилом, јер су једни друге заправо ЗВАЛИ. Упознаш рибу, узмеш јој број, позовеш је, изађете, одведеш је у стан и помериш јој карличну кост од јебачине, док се са радија чује музика Владе Дивљана. Не шаљеш јој поруке, где ће она из твоје безазлене шале на рачун премијера Цветковића, извући теорију да си овисник фришко пуштен са клинике у Драјзеровој, или да имаш намеру да јој калабастером обрусиш анус, само зато што на крају реченице ниси ставио смајли.
Приликом телефонског позива, паузе у говору, кратак, па макар и исфолиран смех, интонација, све то доприноси осећају људскости и присутности. Са друге стране, приликом СМС комуникације, за писање поруке потребна је већа креативност и умереност него приликом писања фељтона за "Вечерње новости" о Кенедијевој јебачини са Мерлин Монро, јер: "Ма не, нећу ово да пошаљем, помислиће да сам неки манијак, па ћу остати сува курца." Телефонски позив омогућава да својим гласом понесеш своју харизматичност и делове своје личности. Како тога нема приликом чукања порука, долази до неспоразума, хумор се погрешно тумачи, јавља се потреба за штанцовањем лажи, и онемогућује се кључна ствар, која је потребна човеку како би био срећан у вези. Да буде оно што јесте.
СМС МАЈНДГЕЈМС
Она: (Ма хајде, бацићу му поруку...)
Милена је... Марко ми је дао твој број, надам се да се не љутиш на њега.
Он: (Трчи у круг и три пута дрка курац од среће. Написаћу неку спрдњу, али умерену. Скапираће, кул је она)
Зашто бих се љутио, ко се љути улети му крути.
Она: (Је л овај дувао?)
Хмм, дообро... Мислим, не воле сви да се њихов број дели без питања.
Он: (Саћу неки фазон, али да "мислим да си добра пичка" буде интегрисано)
Шта сад, треба да га прогутам к'о пијани Далмош дубровачки ризлинг, јер је дао мој број бомбичанственој девојци. Него, хоћеш да се видимо у петак?
Она: (Опет иста прича, од свих ликова, ја се увек наложим на јебене НАРКОМАНЧИНЕ)
Мој тата је из Дубровника... Мислила сам да си скроз океј. Први утисак вара, најбоље да се не јављамо једно другом на ходнику.
Он: (Е, до курца Стеве Мокрањца, ја једино у свадбарску торту да га гурнем, а ни то немам. Требао сам да као човек позовем, јебали ме триес динара)
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
Тужно, нажалост....
Sto se mene tice +
Итекако тужно , мене вечито пљују зато што трошим кредит на позиве.
super!!!!
Стандардно, врхунски...
Sve se slazem, najgluplji su smajliji.
Da ga jebem, tacno. JEdino, kad su poslovni pozivi u pitanju, vise volim da mi posalju E-mail.
Kako Marfi nalaze, dok se s trsiteljnim objektom silom prilika sporazumevam enkriptovanim kodom putem mikro-talasa, zato razni likovi koji 'oce da mi skacu po glavi i pitaju 'sam vec uradio ovo il' ono, da smaraju kako oce jos nesto (naravno, sem kad je u pitanju davanje para meni), silno zele da cuju moj umilni glas, uglavnom u momentu dok spavam/jedem/serem/drkam. Umesto da jednostavno posalju email, ionako ga svaki dan citam, a i lepo sve ostane crno-na-belo.
da smaraju kako oce jos nesto (naravno, sem kad je u pitanju davanje para meni), silno zele da cuju moj umilni glas, uglavnom u momentu dok spavam/jedem/serem/drkam. - ovaj komentar ide u omiljene :)
ziva istina. . . + za defku
:))) Mnogo dobro,ko i resto.
Mnogo dobro, a vrlo istinito.
Hahaha