Формалност коју обављају они који су се од својих кућа отиснули у неки други свет.
Наиме, лепо је са својом мајком прозборити колико толико. Ипак је њима углавном досадно без нас и једва чекају да нас виде, па колико год да не ваљамо. Али временом то постане прост скуп питања и одговора. Свакодневни ритуал, постане практично рутина, па иако знамо да нема ништа ново, и нема необрађене теме, неки разговор мора да тече. Питања су кратка и лака, а одговори углавном још лакши.
Све то, сваки дан бар по једном.
- Молим.
- Здраво сине.
- Здраво.
- Како си?
- Добро.
- Шта радиш?
- Учим. (шта год радили ово је најбољи одговор)
- А, добро, нећу онда да те задржавам дуго. Јел' имаш паре?
- Имам.
- Добро. А јеси ли гладан?
- Нисам.
- Јел' имаш шта да једеш?
- Имам.
- Јел' ти хладно.
- Није.
- Јел' имаш ћебе.
- Имам.
- Јеси ти то нешто промукао?
- Нисам.
- Аха... Добро. Јел' учиш?
- Мислим да сам ти то већ рекао.
- А добро. Кад ће испити?
- За два месеца.
- Јеси ли имао неки колоквијум скоро?
- Нисам.
- Добро. 'Ајде нећу да те задржавам више. Здраво, чујемо се сутра!
- А како је код вас?
- Ма добро. Тата цепа дрва и тако...
- Добро, ајде ћао.
- Ћао сине.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Hahahah, pljunuto! +
Sve istina, pogotovo ovo kad pita da li si jeo neki kurac
+*
- Имам.
Обично не, ал' ае
Pluspatrik.
хехехе, како вам ово није запало за око:
- Нисам.
- Јел' имаш шта да једеш?
- Имам.
Иначе, хвала за похвале. Живели
Лептејебо Роки, све си убоо! +
a tajo vazda ima potpitanje +++
И ово што пани рече...
dobra dobra +
Dobra.
Ajde murš tamo gde treba!
ODlična!
To!