Prijavi se

Telefonski razgovor sa kevom

Козлић 2014-05-19 18:47:04 +0000

Формалност коју обављају они који су се од својих кућа отиснули у неки други свет.
Наиме, лепо је са својом мајком прозборити колико толико. Ипак је њима углавном досадно без нас и једва чекају да нас виде, па колико год да не ваљамо. Али временом то постане прост скуп питања и одговора. Свакодневни ритуал, постане практично рутина, па иако знамо да нема ништа ново, и нема необрађене теме, неки разговор мора да тече. Питања су кратка и лака, а одговори углавном још лакши.
Све то, сваки дан бар по једном.

- Молим.
- Здраво сине.
- Здраво.
- Како си?
- Добро.
- Шта радиш?
- Учим. (шта год радили ово је најбољи одговор)
- А, добро, нећу онда да те задржавам дуго. Јел' имаш паре?
- Имам.
- Добро. А јеси ли гладан?
- Нисам.
- Јел' имаш шта да једеш?
- Имам.
- Јел' ти хладно.
- Није.
- Јел' имаш ћебе.
- Имам.
- Јеси ти то нешто промукао?
- Нисам.
- Аха... Добро. Јел' учиш?
- Мислим да сам ти то већ рекао.
- А добро. Кад ће испити?
- За два месеца.
- Јеси ли имао неки колоквијум скоро?
- Нисам.
- Добро. 'Ајде нећу да те задржавам више. Здраво, чујемо се сутра!
- А како је код вас?
- Ма добро. Тата цепа дрва и тако...
- Добро, ајде ћао.
- Ћао сине.