Ono kada znaš koje su ti realne mogućnosti u životu. Prošao si već dosta toga, pa ne želiš da gubiš vreme na besmislene maštarije i planove koji se neće ostvariti, no se fokisiraš na ono što možeš realno da izvedeš. Ponekad ljudi odu u krajnost, i neće ni pokušati baš ništa, za šta smatraju da nije u njihovim okvirima mogućnosti.
Zadimljeni noćni klub, polumrak, gruvaju neki remiksi svega i svačega. Namunjena, dugonoga riba se kreće kroz masu. Svi gledaju u njen bujni dekolte i kratku suknju. Ni sama ne znajući kuda će, vidi tipa koji sam sedi za šankom. Sladak je.
- Izvini, prilazi mu sa osmehom, jel slobodno?
- E vidi jeste, al u principu nije. Ti ako sedneš ovde, ja moram i da te pitam šta ćeš da popiješ, tako to ide. A iskreno da ti kažem, jedva sam skrpio za ovo 16. pivo večeras, a ti pogle kakva si, garant piješ kampari-đus ili tako neka skupa pića. Ono istina nisi loša, rado bih te kresnuo, al do tad bih potrošio pola mesečne plate na tebe. Da nastavimo da furamo, ili daleko bilo da te ženim, garant se ni tu ne bih usrećio, po tim noktima je očigledno da nikad kuhinju nisi videla, a po pogledu, i uopšte stajlingu, ti se vidi i da si glupa ko kurac, iznervirao bih se 20 puta dnevno oko tebe. Tako da jebi ga, izvini ako sam te nečim uvredio, ali ne - nije slobodno!(Dobra riba u suzama napušta klub. Sutra će se obratiti psihijatru. Usamljeni tip prilazi buckastoj devojci sa naočarama, za stolom preko puta.)
- Ćao srce, primetio sam da iz tvoje torbe viri treći tom Rata i mira. Znaš, to je stvarno odlična knjiga...
