Što više nepoznatih imena spomeneš dok objašnjavaš događaj, to veća šansa da roditelji ništa ne ukapiraju i da se samim tim što bolje izvučeš. Osim ako se i sam ne pogubiš u svom ''Paja i Jare stil'' izlaganju.
-Gde si ti bio do sad?
-Vodili smo Ognjena u bolnicu, pozlilo mu, a Žiko nije bio kući pa Stefan pošalje mene i Petra da ga vodimo...a tamo radi Filipov ćale, pa nas on malo zadržao...
-Ma nemoj, a što si onda poneo sve pare?
-Ma Miloš mi rek'o da ćemo možda morati da platimo pregled, pa Saša i ja poneli po hiljadarku...
-Pa zar bi vam Filipov otac naplatio?
-Kog Filipa?
-Pa koga si ti uopšte vodio u bolnicu?
-Pa Lazara...
-Ko je taj Lazar?
-Ti si Lazar...
Hahaha, bravo! Ja sam spominjala Jelenu, Anu i Draganu - s tim imenima ne mož da omaneš, jer ako se zapetljaš, možeš uvijek da kažeš: "Ne ta, ona druga Ana..." :)
хаха, ма ово и није аутобиографски пример, ја сав више од оних ''Јесте, јео сам говна!'' типа људи :)
ahahahha...al ja kad pocnem ovako, moji krenu da se zale kako uopste ne poznaju te sa kojima se ja druzim...i kako to nece na dobro da izadje.. (citaj: navucice me na drogu xD)
Па Ви сте кум.. :) +