Tereni za američki fudbal u Srbiji

Ili za ragbi.

Pošto su ova dva sporta ne tako zastupljena na našim prostorima, a teži se ka njihovoj svakodnevnoj popularizaciji, postoje veliki problemi da se do iste i dođe. Pored nedostatka novca, koji nam fali u svemu, a ne samo u popularizaciji američkog fudbala i ragbija i koji treba izdvojiti za osnivanje klubova i opremu, veliki nedostatak su i tereni. Ali našim "pametnim" ljudima ni to nije problem....

Fudbalski tereni. Da, dobro ste pročitali fudbalski tereni.....Idealnih dimenzija i površine za igranje tako plemenitog sporta kao što je američki fudbal. Al' da bar biraju normalne fudbalske terene nego i to ne zaju da odrade valjano. Tereni prepuni rupa k'o putevi Srbije, neravni k'o ženske obline, travnati k'o Sahara i blatnjavi k'o Ivica Dačić posle ručka. Idealno da se dožive svi mogući prelomi, istegnuća i ostale vrste povreda. Al' organizatore za to boli k..... (znam da ste svi odmah pomislili na "kuk" i "kičmu")

Što se tiče linija, igrač treba biti apsolutni genije da bi provalio da li je u pitanju linija koja je predviđena za jarde, ili je to linija fudbalskog šesnaesterca ili polovine terena. Sve u svemu, veoma zajebano za snalaženje.

I tako se iz dana u dan pokušavaju rešiti ovi problemi, koje su možda samo 2 kluba, Vukovi Beograd i Vajld Boars Kragujevac uspela da pevaziđu otvorivši svoj stadion, a ostali i dalje jedu govna i treniraju po tom blatu.