Prilično česta (i prilično iritantna) rečenica koju sa velikom dozom arogancije izgovaraju oni koji u tom trenutku imaju moć da reše problem nekome ko im se za pomoć obratio - nebitno da li je moćnik šef kriminalne grupe, lokalni "funkcioner", direktor škole, auto-mehaničar ili neko od rodbine.
Pomalo je paradoksalno da se, iako je u pitanju trpni glagolski pridev (dakle oblik gde je radnja već izvršena), ova rečenica uglavnom odnosi na događaje koji će se tek desiti.
- Direktore, ovaj moj slabo stoji s ocenama, a treba mu papir da je završio školu pa da ga vodimo kod sebe u Švajcarsku...
- Šta ja tu mogu? Nek se potrudi, nek zapne malo...
- Ma može on da zapinje koliko hoće kad je glup ko noć. (vadi kovertu i diskretno je stavlja na sto)
- Ma znaš šta?! Dobar si ti čovek. Tako da... ...ne brini, to ti je rešeno.---
- To, lutko, taaaakoo, taaaako...
- Gospodine, gulp, načelniče, čula sam da je, zagrrc, upražnjeno mesto za savetnicu u odboru, srrrk...
- Mhhhmmmmm... To ti je rešeno, luče, samo nastavi...
