To za tebe nije ništa

Реченица коју је свака особа пристојних интелектуалних капацитета чула од неког дела своје родбине. Какав год да је проблем у питању, шта год да треба да урадимо и постигнемо, то је за нас пичкин дим, јер су, у очима наших старих (из ко зна ког разлога, вероватно лечење неких комплекса, пројектовање неуспеха, шта ли) наши реални домети два доктората, четири књиге, осамнаест есеја, без да се трудимо. Још кад бисмо мало засукали рукаве, онда би нас узели за асистента у двадесетој години, страни универзитети би нам нудили стипендију, а асистенткиња коју мењамо би била напумпана (не морам да говорим ко би био отац).

У реалности, једини ефекти који се постижу изговарањем ове ноншалантне реченице је непотребан притисак над главом, тикови а ла Чкаља пред стамбеном комисијом и жеља за претварањем у манијакалног убицу ако нешто пође по злу.