Treba izmisliti novu reč za to

Kada te pokrene divan čovek, čarobno dugme, kada ti neko potpuno nepoznat stane na put da bi ti ispunio želju, da bi ti ulepšao dan, da bi ti povratio veru i shvatiš da smo lizali, lizali i izlizali. Oljigavili reči kurtoazijom, da smo neka izuzetno jaka značenja tek obesmislenili. I nismo smislili ništa bolje. Možda nismo verovali u bolje.
-Hvala: Nekada je tako malo reći ''hvala''. Kako da potpunom strancu koji je spreman da ti promeni život, koji je spreman da ti nabavi sve epizode omiljene serije za koju niko ne zna ni da postoji, koji je spreman da sasluša tvoje jadikovke kažeš samo to jadno, izlizano ''hvala''. Isto ''hvala'' koje kažeš onoj neljubaznoj prodavačici kad ti da hleb, isto ''hvala'' kao kad su ti onda poklonili četvorku iz fizike, k'o da ti se jebe baš za četvorku iz fizike, isto ''hvala'' koje kažeš baba sri kad još daš dvajes dinara da pišaš. Ok, svima im hvala. Ali to nije ta reč koja ti treba. Prosto je nema. Ostane ti ćutanje.
-Veza: Puklo te. Spreman si da poletiš, da preuzmeš svaki rizik. Voliš. Od sveg srca. I pitaju te ''je l' si u vezi'', a bio si u vezi i s Kurtom i Murtom, i ona smaračica je insistirala na statusu ''in a relationship'', pa ajd' to, nego i ''with Taj i Taj'', iako si najradije hteo da je i uživo izbrišeš sa liste. I kako, kako da poistovetiš nekoga koga si hteo da brišeš sa nekim ko ti nedostaje i onda kada je tu, koga bi najradije imao u tri primerka. Ne ide. I ostane ti ćutanje. radije ćutanje.
-Prijatelj, ortak, drug, brat. Sve smo ih izlizali. Svi su ''prijatelji, ortaci, drugovi i braća''. Kvantitet komunikacije vidno i negativno utiče na kvalitet komunikacije. Sve je lako dostupno i uvek ima novo. To je jedan moj prijatelj...hmmmm...ne znam kako se beše zove...viđamo se od okupljanja do okupljanja. I kako istim imenom da nazoveš nekog ko ti je zajmio gajbu kad nemaš gde, ko te, neke lude noći, iako dvajes kila lakši od tebe unosio unutra, jer zamalo da zapiš ko kuče pred kućom, nekog ko te slušao onda kad sam sebe nisi mogao? Ne ide. I ostane ćutanje.
...
I ima još mnogo, mnogo reći koje smo izlizali do kraja, ostao kostur od njih jedva, kao od lizalice. I onda se pogledaš u oči, ako uopšte i možeš da skupiš hrabrosti, i shvatiš da si onoj kurvi što te ostavila rekao da je gabor i poželeo joj da je pamprči neki debeli masni čiča pred bankrotom, i onom idiotu si rekao da je uvreda za čoveka kao razumno biće, i onu radnicu u pošti sa velikim sisama što te vraćala da opet čekaš red si oterao u pičku lepu materinu, i dekanu si rekao kad si diplomirao da ti je drago da neš više u životu da ga vidiš. I sve si to rekao sa mnogo strasti. I imalo je kanda nekakvo značenje.
Ali si zato mnoge lepe stvari prećutao. Nije bilo reči za to. Sve je bilo odveć izlizano i sve bi bilo malo...