Једна од иритирајућих, али хвала Богу, ретких ствари у животу несипаваног алкохоличара. Тренутак апсолутне перспективе и спознаје сопственог дебилитета.
Седећи тако у мраку и мазајући задњих пет грама маргарина на ЦД Рибље Чорбе у секунду сам схватио колики сам кретен кад се нисам сетио да подигнем онај тикет са 200 динара.
U busu se devojka svadja preko fona da se ne kaze Vukajlija nego Vujaklija za recnik... ocaj na njenom licu kad je shvatila da ne moze objasniti
Mokoš · 11. Maj 2011.