Višesmislena fraza kojom zbunjuješ onog ko te traži i želi da te vidi, ali ti njega ne. Tako tom smaralu plasiraš podatak ni tačan, ni potpuno pogrešan, jer će dotično vreme koje je nameravalo provesti sa tobom zapravo potrošiti na tumačenje tvog odgovora. Da li si kod kuće pošto si nigde? Il' si tu, blizu? Il' nigde u smislu ne postojiš tada u tom trenutku za TO i njemu slična stvorenja... Al' to je zadnje što će naivko shvatiti. A ti ćeš onda biti ni tu, ni nigde.
Poruka: Eeej, gde si?? Da se vidimo?
U jbt opet ova Stvar. Kucaš svoj gorenaveden odgovor.
- Pa gde tačno? Hehe, duhoviti smo?
- Pa rekoh gde sam.
- Daj, ne zajebavaj me. Gde se vidimo?
U mislima - Kako ne kapira da nema viđanja? Da nema sviđanja? Da nema? Ničeg? Kako? Zar ja nečitko kucam? Kucaš:
- Ne vidimo se.
Gasiš telefon. Ta Stvar je naravno i ovu poruku pročitala shvativši je kako želi, a ne šta i znači, jer, nema zareza. To da ti nećeš bliski nit' ikakav susret je poslednje što mu/joj pada na um.Nakon par sati pališ telefon. Sto poruka u sekundi! Sve istovetnih ili sličnih sadržaja:
- Eej! Gde?
- Ej! Gde se vidimo?
- Gde da te čekam, da dođem do tebe?
- Ej! Pa šta bi? Ne stižu ti poruke?!
- Ej! Nešto se desilo?! Jesi li dobro?
Stigne mu/joj izveštaj da si dostupan/a:
- Ej! Pa gde si? Šta bi?
Odgovaraš:
- Bila/o sam i čekao/la te! Nije te bilo! Ne verujem... Sad sam već 'negde'. Ćaooo!
- Ej! Pa stani, pa ej! ...
Gasiš telefon.
