Turski juriš

Почетак јула. Упекло сунце. По мађарском аутобану можеш пешеседам јајцета да разбијеш и квалитетну кајгану да направиш. Јеби га, Бугарин камионџија после 5 дана чекања на граници остао без плина, морао човек да импровизује. На неких десетак километара од границе, наш јунак Бурук вози Фолксвгеновог Шарана. Породично њемачко ауто. Са цедеа пичи нека лагана тужна ствар од Мабела Матиза, турске верзије Амира Решића. Жена иза доји турско бебче, ташта јој поред кења како не сме да скида мараму иако у колима има минимум 45 степени. Ћале кунта напред, а још 3, 4 клинаца седе скроз позади. Куне дан кад је пристао да колима пође. Поново. Упркос томе што је на исто пристао и пре 3 године, кад је 12 сати провео на Хоргошу. Упркос томе што је једини возач у колима. Клинци су још малолетни, ћалета му боли курац, он је у пензији, јебе му се, а жене не треба пуштати ни колица са бебама да гурају, а камоли њемачко ауто. Обећао је себи да му се неће десити иста ситуација од пре 3 године. Стрпљиво чека да прође послењи радар на седмом километру до границе, а онда даје гас. Јеби га, сви они дају. Ваља проћи границу пре Турака из Цириха и силних Цигојнера из Беча. Ваља наћи паркинг на пумпи и улогорити се пре мрака. Док размишља како да натера ћалета да први стражари, да им цигани из Суботице не би крали ствари из кофера које су морали да привежу на крову због недостатка места, лагано претиче влашку породицу француских регистрација, уз мисао "дуцкај га шабане, јебо те пежо". Јуриш се сматра успешним ако у последњих 7 километара успеш да претекнеш барем 5 аутомобила. Екстра поене добијаш ако претекнеш 5 аутомобила са комплет породицом. С обзиром да је претекао барем 7-8 аутомобила, турски јуриш је био и више него успешан. Чекао је само 7 сати...