Cicija neviđena, koja ni govno ne izbaci iz sebe pre nego iz njega iscedi sve što se iscediti da. Zato i sere tvrdo, ali on je zadovoljan. Zrno po zrno, cvrčak i mrav, kurac i palac. Kad se digne govnjiva motika, uvek među prvim kolateralnim žrtvama.
- Gazda Mićo, mogu li da uzajmim od vas sto evra do plate? Znate, slava je, doće kumovi, valja se.
- Ej kukavelju moj, da sam ja slave slavio, misliš da bi imao ovaj lanac od tri fastfud kioska? Nego paru po paru, viršle za večeru i pomalo. Probaj tako i ti. Plaćam te trista evra, a ti ih sve spičkaš do desetog već.
- Izvini što sam pitao, tvrdoseru.
