Običaj na svadbama je da se da neki dinar da se kao pomogne mladencima.
Kroz stolove će proći i mlada lično da se kao šatro pozdravi sa svim gostima a u stvari tim činom udara reket svim gostima ponaosob, dok iza mlade ide dete sa džakom i kad god se mlada pozdravi ona trpa kintu unutra da posle veselja može da broji šuške dok je dragi taslači sve u šesnaes, on jebe ona broji, afrodizijak bajo moj.
Ali tu plaćanje ne prestaje, jok brajko moj.
Imaš da daš pare i na tortu, i na mladinu cipelu, i na pogaču, i na onu jabuku koju je pijani kum skunuo još na početku, i na mladinu podvezicu, i na mladoženjin puknut kondom zbog čega je i svadba napravljena navrat nanos, pošto je dotična zakevila.
Sve u svemu, ako te neko pozove na svadbu, spremi se da prodaš sve iz kuće, jer reket nije mali.
-Milutine spremaj pare evo ide mlada.
-Evo koverta što smo im namenili, drži.
:malo kasnije:
-Milutine daj pare evo mladina cipela ide.
-Opet da dajem pare! Na 50 dinara, dosta im je!
:malo kasnije:
-Mile evo ide pogača, vadi pare.
-MORE DAM KURAC! Ovi bre udaraju reket gore nego Arkan. Kolko sam para do sad dao, mogao sam da odem u Interkontinental i jedem pekinšku patku! DOSTA JE BILO!
