Udario ga odžakar

(двор Немањића у Дежеви, 1180 година)
Стефан Немања: Је ли, клинац, де ћеш ти с Георгином?
Стефан Првовенчани: Па чале, реко мало да покажем двор једној госпођици из угледне и нама пријатељске фамилије.
Стефан Немања: Нема од тога ништа, враћај се за сто.
Стефан Првовенчани: Ма ћале, нећу ништа, овога ми крста, само једна мала шетњица, мојне си ћоман бре!
Стефан Немања: ВРАЋАЈ-СЕ-ЗА-ЈЕБЕНИ-СТО-ОДМАХ!
Стефан Првовенчани: (враћа се за сто) О Господи мја помилуј, какве све људи грешне мисли имаду, па како те, ћале, није срамота уопште да помислиш да бих ја тако нешто урадио, ццц....
Стефан Немања: Слушај ти, мали, не прави се много паметан да не би сад дегенеке добио по туру, већ буди културан и слушај паметне људе док воде разговор овде.
Берислав: Хехе, Стефи, овај твој мали баш навалио да повали ову малу, а.... ако, ако, види само какве наћве има, пусти децу мало да се играју...
Стефан Немања: Види сад ове аветиње. Па добро, мајку му јебем, јесам ли пре 30 секунди лепо рек'о овом клипану да слуша шта ми причамо паметно, и ти крећеш да меркаш овде Георгину, пизда ли ти материна неиживљена?
Берислав: Добро, де, шта се љутиш одма', ја то из најбоље намере...
Стефан Немања: Из најбоље намере, а? Е па због тих ваших најбољих намера пола властелинки између Епира и Тесалије има стомак до зуба, 'оћеш сад ти да идеш да им објасниш "па знате, није то ништа тако планирано, све је то из најбоље намере, играла се деца?
Берислав: Ау, Стефкета Џуниора баш ударио оџакар, а?
Стефан Немања: Чуј оџакар, ударила га дивизија оџакара рафално...