Taktika smirivanja sagovornika od čije milosti zavisiš, pre i posle saopštavanja loše vesti.
-Završio posao?
-Sve gazda kako si tražio: Zavarao sam ga pričom o zakopanom plenu van grada, odvezli smo se tamo do mosta, pokazao mu na pun mesec kako je lep i dok je zevao gore koknuo sam ga u srce i overio u glavu. Prebacio sam ga preko ograde u reku i to je to. Bacio sam i pištolj u reku.
-A tegovi na noge? To si zaboravio da mu vežeš? Isplivaće i napuniće novine već sutra!
-Znao sam da sam nešto zaboravio, samo ne znam šta! Kako si ti gazda pametan čovek! Nisi bio tamo a kao da si bio. Na sve misliš gazda, svaka ti čast, pa zato si i gazda. Ne brini: Isplivaće deset kilometara nizvodno zbog brzaka, ali pištolj neće isplivati. Neće ga nikad naći. A mi smo bili deseti kome se zamerio. Opušteno gazda, zar nije to humano? Omogućujemo porodici da ga sahrani umesto da ga pojedu ribe.
