Umetnik

Ne brije se niti šiša, šeta naokolo u starim cipelama i ritama, ćutljiv i zagledan u daljinu. Puši dve kutije cigara bez filtera i pije litar kafe dnevno, ne odvaja se od jeftinog vina i tamnog piva, drnda akustaru ili nešto švrlja, u retkim trenucima kada se iskobelja iz duhovne krize. Sve to po ugledu na avangardne slikare Monmartra s početka dvadesetog veka, i berlinske nadrealiste koji obitavaju po zabačenim kafanama, tavanima i tunelima podzemne železnice.

Za razliku od istinskih umetnika koji svet oko sebe zaista doživljavaju na drugačiji način, i nesigurni u svoje stvaralaštvo pokušavaju da ostave izvestan trag za sobom i pomognu ekspanziju svesti i razumevanja u pogledu na likovne, dramske, pesničke i umetnosti uopšte, ovaj ljubitelj umetnosti, previše zaražen da bi odustao i vratio se konvencionalnom društvu a nedovoljno talentovan i uporan da bi nešto vredno zaista stvorio, baulja ulicama i gubi vreme čekajući da umre u bedi, ne jer je nesposoban za drugačiji put već jer mu ovo deluje neodoljivo romantično.

- Ajde pokreni malo to dupe, grbaviš se na kevinoj sisi već četiri godine - obnovićeš prvu godinu treći put.
- E da znaš - razmišljam da napustim akademiju. Koji će mi kurac? Samo me sputava. Uostalom svi veliki umetnici su izbacivani iz svojih škola, a znaš, ja sam u suštini umetnik.
- Ti si moj kurac! Sve što radiš je prženje mozga gandžom svaki dan u četiri zida. Da si do večeras preleteo taj čikvečento, nemoj da se zajebavaš.