Тј. разговор само формалности ради. У теорији је то разговор који и не би требао да се води, јер је потпуно беспотребан, али у пракси је то скроз другачије. Осим ако нисмо неки намћори, сви ћемо ми уз смешак обавити један формални разговор са познаником кога смо срели. Битно је напоменути да се свака реч коју не чујемо од буке мора компензовати додатном количином смеха.
У кафићу/дискотеци једне суботње вечери...
познаник 1: Eј где си брате, шта има?
познаник 2: Ево. Ти?
познаник 1: Ма као изашао, Дан заљубљених и те форе, али колико видим овде је прави педербал. Али нисам ни ја бољи, изашао са друговима.
познаник 2: Хахахаха. Па да, јесте, и мени је добро. Кад си дошао?
познаник 1: Хахахаха.Е баш то, скроз.
познаник 2: Е ај видимо се.
познаник 1: Поздрав брате.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.