Ustupanje mesta u gradskom busu

Учили су нас: Треба уступити место старијим људима у аутобусу. Неко од нас то поштује,неко не. У мом случају,постоје две врсте старијих људи који се различитим техникама грбаве за место. Она прва врста,мени готивнија: Уђе у бус, наравно приђе теби јер си међу млађима а седиш... Финим гласом те замоли да устанеш,или почне да кука како има ишијас, сажалиш се, устанеш. Друга врста, мало примитвнија: Уђе у бус,као у првом случају прилази теби... Ништа не говори,стане испред тебе,глава ти је забијена у смрдљиву `блузу`, не устајеш. Наставаља да те сабија до прозора, руке су на држачима изнад тебе, обе руке. Чула мириса су у проблему, алу и даље не устајеш. Већ почиње мрко да те гледа, ближи ти се излазна станица, устајеш. У таквој ситуацији најбољи је осећај када видиш да излазите на истој станици, драго ти је јер нападач није сео, иако ћеш ти своју децу учити како треба да устану и уступе место.