Obaveze, obaveze i samo obaveze. Nema on vremena ni pljugu na poslu da ispuši, pivo nije sa ortacima popio evo ima godina srce si zaledila, toliko kasno leže a rano ustaje da je na dobrom putu da sebe samoga jednog dana u haustoru sretne.
Ima on slobodnog vremena da prvotimcima West Bromwich Albiona sašije nove dresove i da simultano jebe Keiru Knightley na vodenom krevetu, no nema "vremena" da ti to kaže u lice. Pa čak ni da ti poput plašljive četrnaestogodišnjakinje koja želi bezbolno da raskine sa prvim momkom to saopšti preko poruke.
Zajebano je kada se muda i jezik kolektivno učaure pa ne žele da promole nos na svetlost dana. Reči nekadašnjih vrhunskih oratora iščeznu na kosmičkim razmerima, poput supernove koja eksplozijom označi kraj životnog ciklusa neke zvezde.
- 'de si Tibore, rođeni, jesi živ ti?
- Jedva..
- Šta, opet stislo sa svih strana? Zauzet k'o i uvek, a?
- Ma da, klasika, znaš da me uvek neko cima da odradim nešto na kompu, neki dan mi Tea rekla da joj je spor laptop, ja ga očistio i našao dovoljno hrane da nahraniš čopor gladne dece iz Afrike, hnjo hnjo hnjo.
- Brate, poštedi me, keve ti. Ništa onda, palim sad a ti me utefteriši, pa se jednog lepog letnjeg gospodnjeg dana vidimo. Valjda.
