Što se čovjek bolje snađe u inostranstvu, to ga više hvali po Srbiji, i obrnuto.
Primjer 1 (Njemačka, čovjek počeo kao konobar, završio kao glavni nadzornik za proizvodnju u Mercedesu):
- Opa, pa de si ti matori, otišlo se u Švabiju, nema da se javiš starom društvu, a? Koliko nisi bio kući, 5-6 godina?
- Devet, sine, devet. Ma ćuti, ne pitaj, znaš kakav je Nijemac, samo rad, rad, rad, nemam vremena da dišem, a ne da dođem. I ovo sad što sam došao je na jedvite jade.
- A znam, jebiga, pretpostavio sam. Šta ima jebote, šta radiš gore, kako si se snaš'o? Kakav je život, standard, ovo-ono?
- Šta ima, ima svega, pičke, pivo, kobasice, ludnica. Al' da se radi, radi se, jebiga, nije to k'o ovde, lezi ljebu da te jedem, svak' oće pare a da ništa ne radi. Nema to kod Švaba, ako nemaš, radi pa ćeš da imaš, nisu oni stoka k'o i mi. Zapad je to, sve se zna ko šta radi, sve ti je uređeno, nije to banana država k'o Srbija.
- Jebiga, mentalitet je to drugi...
- Ma jašta, Njemačka je Njemačka, pusti ti to...
Primjer 2 (Francuska, čovjek otišao, probao, vidio da ne ide, ne uklapa se i vratio se u rodni kraj da cirka pivo ispred dragstora):
- I tako mi pričaš znači, na Zapadu sranje, a?
- Teško sranje, brate. Jebeš ti tu državu gdje moraš da radiš 8 sati dnevno, nema da ranije odeš s posla, pauze strogo određene, ma idi u kurac. Sjeo ja u kafić posle posla, zapalio cigar, izbaciše me kažu zabranjeno pušenje, jeb'o ih Nele Karajlić i đe zapalih. Život brz, prođe ti dan za sekund, ne okreneš se a već uveče gledaš dnevnik i na spavanje, nema tamo k'o ovde, sjedneš pred prodavnicu, uzmeš pivo i kuliraš, nit' te ko smara, nit' te ko tjera, tamo sjeo jednom u park da popijem pivo, privela me murija, kažu alkoholisanje na javnom mjestu. A ljudi, ljudi su tek posebna priča. K'o što reče Bora Čorba, sve Arapi, crnci i Kinezi. Svi trče, svi nervozni, svi te mrko gledaju, poludio sam. Kakav crni Zapad, nema zemlje bez majke Srbije...
- I to što kažeš, bio si, vidio si da ne valja i sad se vratio, cirkaš vops, živiš kod staraca, boli te kurac...
- Taj rad matori, nego, da mi uzmemo još jednu gajbu i aupičkumaterinu?
- Čitaš mi misli sine... Mala! Daj još jednu na recku! Sutra donosim pare...
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
Naravno, čast izuzecima, ovo je jedno moje zapažanje na osnovu nezavisnih uzoraka.
Srbija. Ima svoje draži. Ne znam koje su. Ali ih ima lolo
+
Jedna od mojih omiljenih je da na gastarbajtersko "Šta ćeš popiti, ja častim" kažem "Hvala, imam svoje piće"...
Nema zemlje bez rodne grude, jeb'o ti to. Evo i ja, odem iz jebenog Trebinja da studiram u Bg, maltene ista država, pa kad se vratim kući na par dana, tačno mi lakne, predobar osjećaj. U boktejebo.
to je zato što si Hercegovac
ja jos uvek pokusavam da se pronadjem u ove dve price gore...za koju imam vise pluseva da se tako saljivo odrazim :) inace +
Govedo, iz kamena došlo pa sere.
Odličan tekst.
Zahvaljujem, sa zakašnjenjem. :)