Akt iz detinjstva, onog prije proširenja virusa zvanog "Tehnologija", tokom igranja fuce sa ortacima na obližnjem improvizovanom igralištu. Nakon postignutog gola obavezno je bilo prozivanje imena tad najdražeg igrača. Pretežno je to bilo ime napadača, jer ipak u tim ranim godinama života i ne tolikog iskustva u fudbalu i fudbalskoj taktici u tvojoj glavi su samo bili napadači. I sam si volio da igraš u napadu, jer curice na tribinama nije toliko zanimalo presecanje lopte u odbrani, te spašavanje kornera i tako slične odbrambene situacije.
Sa psihološkog gledišta, puno se može zaključiti o klincu i njegovoj zrelosti po imenu fudbalera kojeg je prozivao.
Prvi slučaj, nafurani klinac:
-Dodaj, 'alo. 'ALO!! Majmune, asistencija.
(lopta pravo na volej, šut, gol)
-BEEEKAAAAAAAM!
________________________________________________________________
Drugi primer, brzonogi klinac i jako dobar dribler:
(masni golman fata loptu, te je baca u kontru)
-Idi do kraja!!
(finta, šut, gol)
-ROOOOOONALDOOOO!
________________________________________________________________
Treći primer, veliki borac i najpametniji na terenu:
-Ideš na krilo, pa ćemo dupli. Ae, trči.
(prolaz, dupli, gol)
-GOOOOVEDAAAAAAAAAAARICAAAAA!
