Večiti problem u žmurki

Да ли сам погодио падеж не знам, али знам да је горе поменута игра побрала све симпатије деце па и старијих и да је на врху листе дечијих најомиљенијих игара. Једини проблем је увек био у томе ко ће да жмури.

Ако се то решавало на начин "кога првог нађу" (што је логично због тога што се он најлошије сакрио) тад остатак игре није занимљив, нема тензије пошто се зна да остатак екипе није у опасности јер се, јелте, већ зна ко жмури.

А ако се иде по принципу "кога последњег нађу" (чиме би се поништила негативност првог случаја) онда није фер, пошто се дотични најбоље сакрио, и не заслужује да он жмури.

Најлакше је ако су у игру улазили нови чланови тзв. "нови колачићи", они су моментално заузимали место жмурача, и проблем би био решен.

Други начин да се избегне непријатност бирања новог жмурача, била је да ко се последњи опљуне, гласно узвикне "пу спас за све нас!" и тренутни жмурач би моментално постао и наредни.

Да ли је нови, праведнији начин измишљен, не знам. И кад би га измислили, сигурно би потрошио дан у кајању што се нисам био клиња у време тог правила.