
Никад нема место које може назвати домом, нигде не припада, лута дремајући ослоњен на аутобуско окно.
Гледа како промичу светла дрвених кућица у селу, где домаћини седају за скромну вечеру коју никада неће пробати, и како хитају рефлектори велеграда који га неће обасјати.
Сам и слободан. Са чежњом у срцу...
Slavna Vukajlija. Ima glupih stvari, ima bezveznih, ali ima i jako puno brilijantnih. Neću previše dužiti, samo odite tam pa vidite sami. Samo jedno upozorenje - ima ponešto napisano i na ćirilici (iako smatram da svako, ko kolko-tolko drži do opće kulture zna ćirilicu).
Skodin blog · 04. Septembar 2010.
Стандардно добра.