Zapio si se sa drugarima, i na kraju završio u stanu kod čoveka kojeg vidiš drugi put u životu. Pošto si odavno zakucao, a tu ipak ne možeš da spavaš, na razlazu te drugari bude onako pijanog i mamurnog da ideš kući. I čini ti se da nema goreg mučenja, jer moraš da obuvaš hladne patike, napolju je zima, ti si mrtav, sve pare ste popili pa ne možete taksijem, a autobusi odavno ne saobraćaju. I taman kad pomisliš da se svet raspada, optimizam u tebi ti kaže - dobro, bar te ne bude da ideš u školu, a sutra ćeš ustati kad budeš hteo. Posle ovakve utehe, put do kuće ti padne nešto lakše.
