Iliti kako pobeći od ovozemaljskih smarača i davitelja koji ti svakodnevno kljucaju u mozak. Bodljikava žica- jer nikada ne znaš kada će uže da zakaže.
Jutro prvo...
Svekrva: Jeli snajka, 'si videla kakav je Milankin plastenik? A ova nesreća naša sva se osušila. Gde li si kupovala sadnice da mi je znati...
Jutro drugo...
Svekrva: Pi, kakav nam je grdan ovaj plastenik u odnosu na Milankin. Oni već beru krastavce i paradajz naveliko, pa ima za dve pune prikolice a plastenik im manji od našeg!
Jutro treće...
Svekrva: E svaka čast Milanki i njenima! Jutros sam ih videla kako beru ananas u plastenik... A ova naša nesreća, sve mi muka da ga gledam... Zajebao te prodavac snajka, oni kupili kod Radojice, lepo sam ti rekla kod njega da kupimo...
Jutro četvrto... Snajka visi sa oraha, obesila se bodljikavom žicom. Što je sigurno, sigurno je!
Svekrvo: Eto, da smo imali ljucki plastenik sad ne bismo morali da kupujemo paradajz i krastavci za saranu!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
greota za ovakav skor!
+++