Vidim na šta ciljaš

-Еј, ееј господине, не смијете тамо! То је тобоган за дјецу.
-Ко не смије? Дјеца да се не боје, а ја да се бојим.
-Господине, нисте разумјели...

(Кафана код Мише, двадесетак минута касније)
Дејан: Мишо, брзо појачај телевизор! Ено Стеве!
(volume +++++)
ТВ спикер: ...када се особа у видно алкохолисаном стању спустила низ тобоган и том приликом згрнула дјецу која су се нашла на путу. Свих петоро дјеце је хоспитализовано и добро се осјећају...
Дејан: Што не набавиш једном праву ракију? Сипаш гостима ову воњгару, није ни чудо што полуде.
Мишо: Што бих мијењао?
(Отвара флашу, примиче носу, брзо одмиче и затвара)
Дејан: Што? Стево. Прошли пут кад се напио изгризао ти је сав шанк. Претпрошли пут је преврнуо киоск. Сад тобоган... Кад би инспекција случајно сазнала какве отрове тураш људима у чаше, умотали би локал жутим тракама ко у Си-Ес-АЈ-у...
Мишо: Добро, добро, видим на шта циљаш. Ево једно точено на рачун куће.
Дејан: Так’ог те волим! Јеси видио оног глупана како је подерао гаће низ тобоган. СВЕ МУ ГУЗОВИ ВИРЕ!!! АХАХАХА!