Kažemo za osobu koja sramežljivo i neodlučno pokušava da uđe u neku prostoriju.
Malo viri kada neko drugi uđe, pođe da se uhvati za kvaku, pa odustane, i na kraju, kada sakupi hrabrost, promoli glavu kroz vrata, pa se opet vrati.
Popac, kao ljupko, ali plašljivo stvorenje, pravi svoju jamicu u zemlji i iz nje pomalja glavicu samo uveče ili posle kiše da bi malo cvrčao. Ali ako mu neko stane kod ulaza, on će se sakriti dublje u svoju rupu, a zatim psihodelično proveravati gotovo stalno da li je taj neko otišao, da bi mogao da nastavi sa ''pevanjem''.
Naravno ovo se sve završava kada neko tu osobu ugura, najzad, u sobu, i kada ona, crvena kao cvekla, zamoli za reč, ili sedne.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.