
Обичан комад папира, од осталих се разликује по разним штампарским шкработинама, почевши од цветића, белих, сјајних линија на црној позадини и joш многих баљезгарија у зависности од посла за који вам је визит карта потребна. Могу да је поседују особе са било каквим послом, од радника комуналног предузећа, преко баштована, зидара, пчелара, такстиста... На њој се, осим врло ''креативних'' сликовитих штампарских идеја, обавезно налази и број телефона дотичног радника, ето, за не дај Боже, и ако у већини случајева визит карта служи за скупљање прашине у фиоци (особи која је имала част да је добије од истог), или једноставно - заврши у контејнеру.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Meni upravo čaša bleji na jednoj od njih+
na žalost, netačno -
Bezveze -