Prosečnost je jedna od najcenjenijih ljudskih osobina. Evo kako da ne iskačete iz mase...
1. Mene politika uopšte ne zanima... (Pusti da se politika bavi tobom, a ne ti njom. Ovom rečenicom se odričeš bilo kakve odgovornosti)
2. Mi smo oduvek deo Evrope... (Bravo, divna rečenica koja ništa ne znači, a ipak si rekao nešto. Tako je opšte tačno netačna)
3. Nisam ja nacionalista, ali... (Time se nećeš zameriti nikome, a to je ono o čemu prosečni najviše brinu. Ostao si dobričina za leve, a i domaćin za desne)
4. Jesam za to da mu se sudi, ali ovde... (Dobro, ovo je sad malo devalviralo, ali prebaciš u perfekat i eto opšteg mesta na kojem bi ti i Koštunica pozavideo u svakoj prilici)
5. Ipak je to naša tradicija... (Pokriće da nastaviš da radiš ono što ti odgovara, a da niko ne sme da ti kaže da je glupo ili pogrešno. Jer će onda on ispasti onaj koji se pravi pametan)
6. Ne slušam narodnjake. Jedino kada... (Izađem, napijem se, slavim nešto, i ako su to Ceca, Toma, Haris, i neke balade od Džeja)
7. Ćuti, dobro je. Moglo je i gore... (Uvek se ugledaj na one ispod sebe, i budi zahvalan što si bar bolji od njih. Misli uvek na Etiopiju, a ne na Dansku)
8. Nemojte tako, ipak je on... (Svešteno lice, vlast, policajac, heroj, vojnik....)
Mislim, ipak, da je trebalo da navede: Kada nacionalista kaže "Nisam nacionalista, ali..." da bi prikrio svoje opredeljenje i time se nekome dodvorio i šta ti ja znam.
Možda, doduše, ja nisam dobro shvatila.
Pa čekaj, ako neko ko nije nacionalista počne rečenicu sa: "Ja nisam nacionalista", šta je tu prosečnost? To je iznošenje nečijeg stava. Hoćeš da kažeš da su oni koji nisu nacionalisti prosečni ljudi? Ili, daleko bilo, ljudi kojima je stalo do toga šta drugi misle o njima?
Ne slažem se, ali neću da ocenim.