Vojnikuša

Služenje vojnog roka nikad nije bilo lako.
Rano ustajanje, jutarnja gimanastika, postrojavanje, brijanje, povečerje i sam ulazak u repeat mod koji se ponavlja iz dana u dan tera mozak da razmišlja i o ljudskim stvarima.

Pa tako posle nekoliko dana mozak počne davati signale nadutim mudima da se prazne ili će napraviti takav pičvajz u gaćama da te ni vojni sud neće oprati.
Uzimaš stvar u svoje ruke ali sve više vidiš da ti treba nešto opipljivo i vlažno, treba ti vojnikuša.

Postoji pogrešno mišljenje da su vojnikuše fukse, u stvari one čekaju dan kad vojska izlazi u grad da se i one malo provedu sa njima da im nakače poneki triper, jer realno jebo vojsku ako makar triper ne zakačiš ili raščešaš jaja od picajzli.
Sa njom dani brže prolaze, gušterov rep otpada a tako dođe i prekomanda, pa i u tom drugom gradu nađeš novu vojnikušu sa kojom ćeš se zabavljati dok ti ne otpadne i gušterski jezik, razdužiš svoje stvari, pušku i kreneš kući.

I dok si ti već u vozu za svoje rodno mesto, nova tura guštera već šacuje svoje vojnikuše i odvaja ih sa strane kao tenkovske granate koje će ispaliti kad se završi rat.
Hvala im!