Један од кључних поднаслова у књизи "Witnesses from the graveyard", а односи се на свакојаке приче које се могу чути на гробљу. Честа задушничка мантра која сведочи о томе да је умрли волео да цугне коју, Бог да му душу прости. Јебига, више није међу нама па стога нек' неко од присутних узме и накрене чашицу у знак сећања на покојника. Као варијација на тему још се могу чути фразе као што су "волео је да јури жене" (при чему удовица није баш најсрећнија, али јебига, не може се свима угодити) или "волео је да поједе".
- Узми ову поделу мојему човеку задушу.
- Бог да му душу прости.
- Ево ракијица једна, Жика је волео да попије... :креће једна суза, али успева да се суздржи:
- Нек му је лака црна земља. Сипај још једну.
- Пизда ти материна, рекох волео је да попије каткад, а не да је био барена нога и да су га развлачили кучићи на отирачу испред куће!
U busu se devojka svadja preko fona da se ne kaze Vukajlija nego Vujaklija za recnik... ocaj na njenom licu kad je shvatila da ne moze objasniti
Mokoš · 11. Maj 2011.
zadušničarska +++
Задушничка тематика, неисцрпни рудник :)
Волео је да попије, ал' није због тога умрео. +
odlična +
Крст +
Odmah se setih Pavla Vujsića, kad preskače čaše na poslužavniku i ide direktno na flašu. Ekstra!!!