Naziv psiho-fizo-emo-analize kojoj pribegavaju uglavnom mlađani devojčurci kada se nađu u vezi, ili kada je ista na pomolu. Ovo je, u stvari, uznapredovala tehnika gledanja u šolju, gde gledačica ugleda đevrek, a kaže da je prsten („neko će te zaprositi“); tako i analitičarka u ovom slučaju tumači znakove po sopstvenom nahođenju.
Unutrašnji dijalog:
Ž: „Mmm, baš je sladak, ne deluje kao neko ko bi me zajebao, ima onaj kučeći pogled koji se sreće kod dobrica...“
M: „Eh, kad bih samo znao koliko dugo treba da se pravim fin...“
Ž: „Ne gleda me u oči, stalno spušta pogled, mora da je stidljiv, mica...“
M: „Faca – umereno do potpuno oblačna, ali zato ima dobru butkicu...“
Ž: „Aha! Jesi videla kako je podigao levu obrvu kada si pomenula ljubav, mora da traži ženu svog života...“
M: „Kakva, bre, ljubav, ćero? Nisam, valjda, bolestan...“
Ž: „Gleda na sat, izgleda da sam ga smorila...“
M: „Ako ti ne da do keca, bataljuj...“
Ž: „Gle, kakav uplašen pogled! Sigurno se plaši da će se vezati za mene...“
M: „U, jebote, prdnuo sam! Valjda nije osetila...“
Ž: „Kakav je ovo sjaj u očima, mmm?“
M: „Lele, al’ sam ga odvalio, štipa za oči... Beži kući, bruko!“
Ž: „Odlično! Ne navaljuje na prvom sastanku, ide korak po korak, odlazi da ne bi prešao granicu sa mnom...“
M: „Ma jebeš i ovaj seks kad treba da molim...“
Ž: "Nije pomenuo sledeći sastanak, hoće da me drži u neizvesnosti..."
M: "Šta li ima kod kuće da se jede..."
+